Profesionalni vojnik za žene: Vodič kroz proces prijave, provere i obuke u Vojsci Srbije

Kako izgleda konkurs za profesionalnog vojnika

Prvi korak ka zaposlenju u Vojsci Srbije jeste praćenje zvaničnih konkursa. Oni se objavljuju na sajtu Ministarstva odbrane, a interesovanje je, prema rečima mnogih upućenih, izuzetno veliko - često se prijavi i do pet puta više kandidata nego što ima slobodnih mesta. Konkursi se raspisuju povremeno, obično dva puta godišnje, mada ta dinamika može da varira. Uz konkurs se objavljuje i spisak potrebnih dokumenata, kao i radna mesta za koja se možete prijaviti. Veoma je važno da obratite pažnju na rokove - prijava se podnosi u kasarni za koju konkurišete, a obrasce možete preuzeti na licu mesta ili ih pronaći na internet stranici vojske i odštampati.

Od dokumentacije se najčešće traže uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje da niste osuđivani (koje se vadi u sudu), kao i potvrde o stečenom obrazovanju. Dokumenta se overavaju, a pojedine ustanove traže i originalna uverenja, ne samo fotokopije. Postoji mogućnost da se prijavite za više radnih mesta u različitim kasarnama, mada saveti sa terena ukazuju na to da je bolje fokusirati se na jednu kasarnu i jedno radno mesto, jer se dešava da kandidati koji konkurišu na više adresa budu skinuti sa konkursa. Ukoliko posedujete diplomu fakulteta, ona donosi dodatne bodove prilikom rangiranja, baš kao i odlični rezultati na fizičkoj proveri i psihološkom testu.

Lekarski pregled: šta sve obuhvata i kako se pripremiti

Nakon predaje dokumentacije, ukoliko ispunjavate formalne uslove, sledi poziv na lekarski pregled. On se obično obavlja u Vojnomedicinskom centru, najčešće na Karaburmi. Pregled traje dva dana i veoma je detaljan - od glave do pete. Prvog dana se radi ono što se kolokvijalno naziva hedonika - psihološki test ličnosti i test inteligencije. Drugog dana slede somatski pregledi: kod oftalmologa, ginekologa (ultrazvuk), zatim se daje krv i urin na analizu, meri se sluh, proverava rad srca i pluća, meri se visina i težina, a obavljaju se i pregledi kod dermatologa, hirurga i neuropsihijatra.

Jedno od najčešćih pitanja koje devojke postavljaju jeste da li dioptrija predstavlja problem. Iskustva govore da manja oštećenja vida, poput dioptrije od 0,5 ili slično, uglavnom ne predstavljaju prepreku, posebno za dobrovoljno služenje vojnog roka. Međutim, za profesionalnu službu, veća dioptrija - recimo preko 4 ili 5 - može dovesti do odbijanja prijema. Takođe, važno je napomenuti da se na lekarskom pregledu ne skidate potpuno; ostaje se u donjem vešu i čarapama, što mnogim devojkama olakšava nelagodnost.

Ukoliko se desi da neki od nalaza bude van referentnih vrednosti - na primer, zbog prolazne infekcije - postoji mogućnost da vas pozovu da ponovite određenu analizu. Lekarski pregled za zaposlenje je znatno detaljniji od onog za dobrovoljni vojni rok, a važi šest meseci. Ako se u tom roku ne realizuje upućivanje na obuku, pregled se mora ponoviti, što podrazumeva dodatne troškove i čekanje.

Psihološka procena i test inteligencije

Deo koji mnogim kandidatkinjama zadaje najviše glavobolje jeste psihološki test. On se sastoji iz testa ličnosti, testa inteligencije, i završnog razgovora sa psihologom. Na testu ličnosti ćete se susresti sa velikim brojem pitanja koja se često ponavljaju, samo su drugačije formulisana. Cilj je da se što doslednije odgovara, jer se na taj način proverava iskrenost i stabilnost stavova. Pitanja su vezana za vaše navike, stavove, način razmišljanja, odnos prema autoritetima, spremnost na rad u timu i izloženost stresu.

Test inteligencije meri opšte kognitivne sposobnosti i logičko rasuđivanje. Za njega ne postoji klasična priprema, ali je od suštinske važnosti da na testiranje odete odmorni, naspavani i koncentrisani. Rezultati se boduju, a postoji minimalan broj bodova koji je potrebno ostvariti za prolaz. Ono što mnoge zanima jeste da li postoji vremensko ograničenje između dva testiranja ukoliko padnete. Pravilo je da mora proći godinu dana pre nego što ponovo izađete na hedoniku.

Tokom razgovora sa psihologom, budite spremni da odgovarate na pitanja o motivaciji za pristupanje vojsci, o porodičnim odnosima, o tome kako biste reagovale u određenim stresnim situacijama. Veoma je važno ostaviti utisak stabilne, zrele osobe, koja je svesna izazova koje donosi vojnički poziv i spremna da se sa njima nosi. Ponekad se dešava da kandidatkinje koje su majke budu odbijene na ovom koraku, jer procenitelji sumnjaju u njihovu sposobnost da se odvoje od dece na duži vremenski period, što je u vojsci realna potreba.

Fizička provera: norme i priprema

Jedan od najizazovnijih delova selekcije svakako je test fizičke sposobnosti. Za žene se najčešće traži: petnaest sklekova za dva minuta, četrdeset trbušnjaka za pet minuta, trčanje na 1900 do 2400 metara za dvanaest minuta, i tri zgiba bez vremenskog ograničenja. Pored toga, u zavisnosti od radnog mesta, može se zahtevati i sprint na 60 metara, kao i skok u dalj iz mesta. Svaka od ovih disciplina se boduje, a ocene se sabiraju u konačnu ocenu fizičke spremnosti. Prolazna ocena je najmanje dvojka, što u zbiru znači da morate pokazati zadovoljavajući nivo kondicije.

Iako norme na prvi pogled ne deluju previše zastrašujuće, treba imati u vidu da se sklekovi izvode u strogoj formi - spuštate se gotovo do poda, a zatim podižete tako da su ruke potpuno ispružene. Zgibovi se rade iz visa, bez zamaha i trzaja. Za nekoga ko nije treniran, ovo može biti veoma zahtevno. Zato se ozbiljno savetuje da sa pripremama počnete barem tri meseca pre očekivanog testiranja. Rad u teretani je koristan, ali specifične vežbe - poput sklekova, trbušnjaka, zgibova i intervalnog trčanja - treba da budu sastavni deo vaše rutine.

Zanimljivo je da je na dosadašnjim proverama viđeno da neke devojke postižu rezultate bolje od muških kandidata. Dešavalo se da žene urade duplo više sklekova ili trbušnjaka od traženog minimuma, dok su se pojedini muškarci mučili i sa drugim sklekom. Zgibovi su, generalno, veći izazov za žene zbog različite građe mišića, ali uz adekvatan trening, i to je apsolutno dostižno. Provera fizičke spremnosti se ne sprovodi samo na prijemu - i profesionalni vojnici imaju redovne kontrole na svakih nekoliko meseci. Ukoliko padnete na proveri dva puta zaredom, sledi vam otkaz, što je dodatni podsticaj da kondiciju održavate konstantno.

Bezbednosna provera: šta podrazumeva

Nakon uspešno položenih medicinskih i psiholoških testova, sledi bezbednosna provera. Tokom ovog postupka popunjavaćete obimne formulare sa podacima o vama i vašoj porodici - gde ste rođeni, gde ste živeli, gde su vam radili roditelji, brojevi pasoša i ličnih karata, mesta putovanja, razlozi putovanja, kontakti sa inostranstvom. Sve ovo se proverava i upoređuje sa raspoloživim podacima nadležnih službi. Ništa ne treba kriti; čak i ako vam se neki podatak čini bezazlenim, bolje ga je prijaviti. Ukoliko se ustanovi da ste nešto prećutali, recimo raniju osudu ili neki drugi problem sa zakonom, to može dovesti do odbijanja prijema, čak i nakon što ste prošli sve ostale testove. Dešavalo se da kandidati, koji su na razne načine pribavili uverenje o neosuđivanosti, budu otkriveni baš tokom bezbednosne provere i da im ugovor ne bude ponuđen.

Dobrovoljno služenje vojnog roka kao preduslov

Jedna od ključnih razlika između muškaraca i žena kada je reč o zaposlenju u vojsci jeste u tome što devojkama nije obavezno prethodno odsluženje dobrovoljnog vojnog roka. Muškarci moraju da imaju odslužen vojni rok da bi mogli da konkurišu za profesionalca, dok žene mogu direktno na konkurs. Ipak, mnoge devojke se odlučuju da prvo prođu kroz dobrovoljno služenje, koje traje tri meseca, kako bi stekle realnu sliku o tome šta ih čeka i videle da li su zaista spremne za takav život. Dobrovoljci su smešteni u centrima za obuku - u Somboru, Valjevu, Leskovcu - u zavisnosti od regiona iz kojeg dolaze.

Obuka u dobrovoljnom roku sastoji se od mesec i po dana osnovne pešadijske obuke i isto toliko specijalizacije u okviru određenog roda ili VES-a (vojno-evidencijske specijalnosti). Prvih nedelja su najteže - ustajanje u 6 ujutru, jutarnje razgibavanje, podizanje zastave, obuka do 14 časova, a potom radovi i održavanje kasarne sve do večernjeg postrojavanja i spavanja u 22 časa. Uči se sve što jedan vojnik mora da zna: rasklapanje i sklapanje automatske puške, kretanje u borbi, puzanje, kopanje rovova, bacanje bombe, korišćenje zaštitne maske, orijentacija na terenu. Tu su i izlasci na poligon, marševi sa punom borbenom opremom, logorovanje, stražarenje. Vikendima je režim nešto opušteniji, ali nema izlazaka iz kasarne sve do polaganja zakletve, koje se obično održava posle dvadesetak dana.

Plate za vreme dobrovoljnog služenja su skromne, simbolične, ali je iskustvo neprocenjivo. Mnogi polaznici kažu da je reč o životnoj školi, o prilici da se čovek izgradi, osamostali, stekne disciplinu i fizičku čvrstinu. Ipak, ne treba zanemariti i one manje prijatne aspekte: strogost, hijerarhiju, fizičku iscrpljenost, nedostatak privatnosti, a nekada i napetost među kolegama i starešinama. Zato se i savetuje da svako ko razmišlja o profesionalnoj karijeri u vojsci prvo prođe kroz dobrovoljni rok - mnogi su tu i odustali, shvativši da njihova slika o vojsci nije odgovarala stvarnosti.

Obuka za profesionalne vojnike i početak rada

Kada kao žena prođete konkurs, testove i dobijete rešenje o prijemu, ukoliko već nemate odslužen vojni rok, bićete upućeni na osnovnu pešadijsku obuku u trajanju od mesec i po dana. Nakon toga sledi specijalizacija za rod i službu za koju ste primljeni - pešadija, artiljerija, protivvazdušna odbrana, veza, logistika ili neki drugi. Dužina obuke zavisi od konkretnog radnog mesta. Za čuvarsku službu, recimo, obuka traje oko pet nedelja. Tek po uspešnom završetku obuke potpisuje se ugovor. Današnja praksa je da prvi ugovor bude na šest meseci, kao svojevrsni probni rad, a tek nakon toga sledi ugovor na duži period - tri godine, uz mogućnost produženja.

Radno mesto koje ćete dobiti ne zavisi samo od vaše želje, već i od odluke komisije. Komisija uzima u obzir vaše fizičke i psihičke sposobnosti, obrazovanje, kao i potrebe službe. Često se dešava da devojke, čak i one sa visokim obrazovanjem, budu raspoređene na mesta koja nisu u vezi sa njihovom strukom - kao poslužioci na mitraljezu, strelci, operateri na telekomunikacijama, ili čak čuvari. Platu čine osnovna primanja, koja se u poslednje vreme kreću oko trideset hiljada dinara, uz beneficirani radni staž, plaćen godišnji odmor i redovne zdravstvene preglede. Za mnoge, upravo je ta finansijska sigurnost, koliko god skromna bila, ključni motiv.

Izazovi i predrasude: žene u uniformi

Od samog početka, devojke koje se odluče za vojni poziv suočavaju se sa brojnim stereotipima. Rečenice poput „Vojska nije za dame“, „Žene ne mogu da izdrže fizičke napore“, „Kolege će morati da rade vaš posao kada odete na bolovanje zbog dece“ - veoma su česte. Iako su neki od ovih argumenata delimično utemeljeni u realnim operativnim problemima (nedostatak ljudstva tokom dužih odsustava, specifičnosti fizičkih normi), generalizacije su uvek opasne. Postoje žene koje su se pokazale kao odlični vojnici - izdržljivije, odgovornije i preciznije od mnogih svojih muških kolega. U pojedinim armijama, poput izraelske, žene čine ravnopravni deo borbenih jedinica i niko ih ne posmatra kao manje vredne.

Sa druge strane, iskustva žena u našoj vojsci su podeljena. Ima onih koje su izuzetno zadovoljne, koje govore da su naišle na podršku, poštovanje i fer tretman. Ali ima i onih koje su se razočarale, bilo zbog monotonih poslova (čišćenje, kuvanje kafe, metenje), bilo zbog situacija u kojima su imale utisak da su primljene samo zato što je neko imao vezu i protekciju. Nažalost, priče o nameštanju konkursa i zapošljavanju preko poznanstava nisu retke. Dešava se da na radno mesto za koje se prijavilo trideset ljudi, bude primljen neko bez odgovarajućih kvalifikacija, dok bolje rangirani kandidati ostanu bez posla. To dovodi do velikog razočaranja i osećaja bespomoćnosti, posebno kod mladih ljudi koji su uložili vreme i novac u kompletiranje dokumentacije.

Svakodnevnica profesionalnog vojnika

Nakon obuke i potpisivanja ugovora, počinje radni vek. Zavisno od jedinice i radnog mesta, dan može izgledati veoma različito. Neko radi u kancelariji, neko je na terenu, neko obezbeđuje objekte. Zajedničko za sve je postojanje jasne hijerarhije, discipline i podređenosti. Starešine određuju zadatke, a vojnik ih izvršava. Nema mnogo prostora za diskusiju ili izražavanje sopstvenog mišljenja. Ovo je za mnoge žene bio najteži deo prilagođavanja - nemogućnost opuštenosti, konstantna kontrola, i osećaj da ste uvek nečiji podređeni.

Fizička radna obaveza se podrazumeva. Svakodnevno održavanje kondicije, provere, povremeni marševi i logorovanja. Iako se ženama uglavnom ne dodeljuju najteži fizički poslovi (poput nošenja teških sanduka municije), od njih se očekuje da ravnopravno učestvuju u svim aktivnostima koje ne zahtevaju ekstremnu snagu. Naravno, ima i situacija u kojima su žene povlašćene - neke jedinice imaju tendenciju da ih štede, što kod jednog dela muških kolega izaziva nezadovoljstvo. Sa druge strane, poznati su i slučajevi zloupotreba bolovanja, ali to nikako ne treba generalizovati i pripisivati isključivo ženama.

Jedna od specifičnosti života u kasarni jeste i odnos prema higijeni i izgledu. Uniforma i čizme su obavezni, a šminka dozvoljena samo u meri u kojoj nije napadna. Tokom obuke, tuširanje je ograničeno na dva do tri puta nedeljno, pa se preporučuje nošenje što većeg broja rezervnog veša i čarapa. Žene koje su prošle kroz obuku često savetuju da se ponesu i vlažne maramice, te da se čizme redovno održavaju i glancaju, jer je urednost pod stalnim nadzorom.

Najčešće nedoumice i saveti iz prakse

Na osnovu brojnih razgovora, izdvaja se nekoliko ključnih pitanja i saveta za sve koje razmišljaju o vojničkom pozivu:

• Koliko se čeka na poziv? - Veoma je nepredvidljivo. Neki budu pozvani za dve do tri nedelje, neki čekaju i po dve godine. Zavisi od broja prijavljenih, opštine, radnog mesta i trenutnih potreba.
• Šta ako padnem na testu? - Ponovni izlazak na psihološku procenu moguć je tek nakon godinu dana. Za lekarski i fizičku proveru rokovi su kraći.
• Da li je moguće napredovati? - Profesionalni vojnici započinju sa najnižim činom - razvodnikom. Kroz dodatne obuke, kurseve i zalaganje, moguće je napredovati do podoficirskih činova. Za oficirski kadar neophodna je Vojna akademija.
• Mogu li da raskinem ugovor? - Ugovor se može raskinuti, ali to nije uvek jednostavno. U nekim slučajevima podrazumeva i novčanu nadoknadu, naročito ako je država uložila u vašu obuku.
• Da li se dobijaju vikendi i odsustva? - Tokom obuke, izlasci su dozvoljeni tek nakon zakletve. Kasnije, u profesionalnoj službi, vikendi su uglavnom slobodni, osim kada ste na dežurstvu. Godišnji odmor je plaćen i redovno se koristi.

Ono što se najčešće ističe kao najveća prednost jesu redovna primanja, plaćeni doprinosi, beneficirani radni staž i mogućnost da se nakon isteka ugovora ostvari pravo na penziju pod povoljnijim uslovima. Sa druge strane, mane su neizvesnost produženja ugovora, česta odsustva od kuće, odlazak u mirovne misije, kao i činjenica da se raspoređujete tamo gde služba zahteva, a ne gde vama odgovara.

Da li je vojska za vas?

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan i ne može se svesti na pol ili fizičku spremu. Vojska je, pre svega, poziv koji traži potpunu posvećenost, odricanje i disciplinu. Ona nije samo posao; ona je način života. Ako u nju ulazite isključivo zbog plate i „sigurnog državnog posla“, velike su šanse da ćete se razočarati. Ukoliko, pak, oduvek gajite istinsku ljubav prema oružju, uniformi, timskom radu, fizičkom izazovu, i spremni ste da prihvatite sva pravila i ograničenja, onda je ovo put kojim vredi krenuti.

Važno je da se dobro informišete, da porazgovarate sa ljudima koji već rade u sistemu, da odvojite objektivne činjenice od predrasuda, i da, ukoliko ste u mogućnosti, prvo odslužite dobrovoljni vojni rok. Tih tri meseca će vam dati odgovor na mnoga pitanja, pokazati vam vaše granice i snage, i pomoći da donesete konačnu odluku. I nemojte dozvoliti da vas obeshrabre tuđa mišljenja - na kraju, samo vi znate šta nosite u sebi i za šta ste sve sposobne.

Svaka čast svakoj devojci koja se odluči na ovaj korak. Bilo da ostanete u vojsci dvadeset godina ili odustanete posle mesec dana, to iskustvo će vas obogatiti i promeniti na načine koje sada ne možete ni da naslutite. Srećno.