Ishrana ljubimaca: koju hranu dajete i gde je najčešće kupujete

Ishrana ljubimaca: koju hranu dajete i gde je najčešće kupujete

Pitanje koje se stalno vraća među vlasnicima kućnih ljubimaca jeste: koju hranu dajete ljubimcima i gde je najčešće kupujete. Uz to se gotovo uvek javlja i ono drugo: ima li vaš ljubimac svoj omiljeni obrok. Nekome je to suva hrana sa piletinom, nekome mokra hrana sa tunjevinom, nekome jagnjetina, a nekome jednostavan domaći obrok sa pirinčem i povrćem. Razlike su velike, ali su potrebe životinja često slične: stabilna ishrana, kvalitetni sastojci, dovoljno vode i redovno praćenje stanja.

Ishrana ljubimaca nije samo pitanje cene. Ona utiče na dlaku, kožu, zube, probavu, energiju, imunitet i raspoloženje. Zato je važno razumeti šta se nalazi u činiji, zašto se neki obrok dobro podnosi, a drugi izaziva probleme. U nastavku je opširan vodič kroz navike u ishrani pasa, mačaka, ptica i kornjača, kao i kroz mesta na kojima se hrana najčešće kupuje.

Zašto je ishrana ljubimaca više od punjenja činije

Mnogi vlasnici biraju hranu prema navici, preporuci ili ceni. To je razumljivo, ali dugoročno može da bude problem ako se zanemare potrebe same životinje. Pas i mačka nisu isto, a ni različite rase i uzrasti nemaju iste zahteve. Štene, odrasla jedinka, stariji pas, sterilisan mačak, aktivna radna rasa ili kućni ljubimac koji većinu dana provodi na kauču - svi oni imaju drugačije potrebe.

Omiljeni obrok ljubimca često nastaje slučajno. Neka mačka zavoli jednu vrstu granula i odbija sve drugo. Neki pas obožava kosti, drugi meso iz konzerve, treći povrće iz supe. Ptice mogu biti iznenađujuće izbirljive oko zrnevlja, a kornjače mogu da odbiju hranu koja im nije po ukusu. Zato je važno posmatrati reakcije, a ne samo pratiti reklame ili tuđe savete.

Kada se govori o zdravoj ishrani, ne postoji jedna savršena formula za sve. Postoji niz principa: kvalitet, umerenost, raznovrsnost, prilagođavanje vrsti i uzrastu, kao i redovna veterinarska kontrola. Ono što je dobro za jednog psa može da izazove svrab ili probavne smetnje kod drugog. Isto važi i za mačke.

Suva hrana, mokra hrana i domaći obroci

Najčešća podela u ishrani ljubimaca je na suvu hranu, odnosno granule, mokru hranu, odnosno konzerve i kesice, i domaće pripremljene obroke. Svaka od ovih opcija ima prednosti i mane.

Granule kao osnova ishrane

Granule su praktične, dugo traju, lako se doziraju i često sadrže dodatke vitamine i minerale. Za mnoge vlasnike one su osnovni obrok jer se brzo poslužuju i ne zahtevaju kuvanje. Kvalitetna suva hrana može da bude potpuno izbalansirana, ali nisu sve granule iste. Razlika je u procentu mesa, vrsti proteina, količini žitarica, mastima, vlaknima i aditivima.

Kada se bira suva hrana, treba obratiti pažnju na deklaraciju. Ako na prvom mestu nije naveden izvor mesa ili ako je sastav nejasan, verovatno je reč o proizvodu koji više zavisi od pakovanja i ukusa nego od kvaliteta. Omiljeni obrok psa često je upravo hrana sa izraženim mirisom, ali to ne znači da je najzdravija. Neki psi jedu granule samo ako su prelivene sosom, jogurtom ili mesom, što može da bude navika, ali i znak da im osnovna hrana ne prija dovoljno.

Mokra hrana i konzerve

Mokra hrana je često ukusnija i mirisnija, pa je ljubimci rado jedu. Mačke su posebno sklone mokroj hrani jer je povezana sa većim unosom vode, što je važno za bubrege i urinarne puteve. Konzerve i kesice mogu da budu odličan dodatak granulama, ali i osnovni obrok ako su kompletnog sastava.

Ipak, treba paziti da mokra hrana ne postane jedini izvor ishrane ako nije kompletna. Neke kesice imaju mnogo sosova, zgusnivača i pojačivača ukusa, a malo mesa. Zato je važno čitati sastav i birati proizvode koji jasno navode meso ili ribu kao glavni sastojak. Tunjevina je čest ukus koji ljubimci obožavaju, ali ne bi trebalo da bude svakodnevna osnova, posebno kod mačaka, jer previše ribe može da utiče na miris urina i ukupno opterećenje organizma.

Domaća kuvana hrana

Domaća hrana ima veliku prednost jer vlasnik zna šta stavlja u lonac. Piletina, junetina, jagnjetina, pirinač, palenta, šargarepa, tikvica i malo povrća često su osnova obroka. Mnogi psi i mačke rado jedu ovakvu hranu, a vlasnici imaju osećaj da je priprema zdravija od industrijske.

Međutim, domaći obrok nije automatski izbalansiran. Ako se stalno daje samo meso i pirinač, mogu da nedostaju vitamini, minerali i esencijalne masne kiseline. Ako se dodaje previše soli, začina ili masnoće, može da dođe do probavnih problema. Zato je najbolje kombinovati domaću hranu sa kvalitetnom komercijalnom hranom ili se posavetovati sa veterinarom o dodacima.

Kod pasa se često pominju jagnjetina, piletina, junetina, konjska kosti i iznutrice. Kod mačaka su popularne piletina, tunjevina, losos i mokra hrana sa sosom. Papagaji često dobijaju zrnevlje, proso, ovas, voće i zeleniš, dok kornjače imaju posebne potrebe za kalcijumom, vitaminima i raznovrsnom hranom.

Sirovo meso i kosti

Ishrana sirovim mesom ima i zagovornike i protivnike. Zagovornici tvrde da je bliža prirodnoj ishrani, da poboljšava dlaku, zube i energiju. Protivnici upozoravaju na rizik od bakterija, parazita i nepravilnog balansa. Ako se već daje sirovo meso, ono mora biti sveže i namenjeno ljudskoj upotrebi, a higijena pripreme mora biti na visokom nivou.

Kosti su posebno osetljiva tema. Sirove kosti mogu da pomognu u čišćenju zuba, ali termički obrađene kosti mogu da se cepaju i izazovu ozbiljne povrede. Pileće i riblje kosti nikako ne treba davati kuvane. Ako pas ima osetljiv stomak, kosti mogu da izazovu proliv, zatvor ili povraćanje. Zato je bolje birati specijalizovane poslastice za žvakanje ili se posavetovati sa veterinarom.

Kako izabrati hranu za psa

Pas je svastojed, ali to ne znači da može da jede sve što i čovek. Njegov probavni sistem podnosi raznovrsnu hranu, ali neke namirnice su toksične ili teško svarljive. Prilikom izbora hrane treba uzeti u obzir uzrast, veličinu rase, nivo aktivnosti, zdravstveno stanje i sklonost ka alergijama.

Štenci imaju drugačije potrebe od odraslih pasa. Potrebno im je više proteina, masti, kalcijuma i energije za rast. Odrasli psi koji su aktivni mogu da jedu hranu sa više proteina, dok stariji psi često zahtevaju lakše svarljivu hranu i manje kalorija. Sterilisani psi su skloniji gojaznosti, pa im treba prilagoditi količinu obroka.

Kada se menja hrana, najbolje je to raditi postepeno. Nagla promena može da izazove proliv, gasove i odbijanje hrane. Novu hranu treba mešati sa starom nekoliko dana, postepeno povećavajući udeo nove. Neki psi podnose promenu bez problema, ali većina ipak bolje reaguje na postepenu tranziciju.

Granule za pse treba birati prema veličini zrna, uzrastu i nameni. Za male rase su granule sitnije, za velike rase krupnije. Postoje i linije za osetljiv stomak, za kožu i dlaku, za zube, za sterilisane pse i za starije pse. Cena nije uvek merilo kvaliteta, ali najjeftinije hrane često sadrže mnogo žitarica, nusproizvoda i pojačivača ukusa.

Kako izabrati hranu za mačku

Mačke su mesožderi i imaju posebne potrebe. Potreban im je taurin, aminokiselina koja se nalazi u mesu i ribi. Nedostatak taurina može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući probleme sa srcem i vidom. Zato mačja hrana mora biti kompletnog sastava i namenjena mačkama, a ne psima.

Mačke često piju malo vode, pa je mokra hrana veoma važna. Kombinacija suve i mokre hrane često je najbolje rešenje. Granule za mačke mogu da budu osnova, ali ne bi trebalo da budu jedini obrok ako mačka ima problema sa urinarnim putevima ili bubrezima. Sterilisane mačke imaju posebne potrebe i često im odgovara hrana prilagođena njihovom metabolizmu.

Mačke su poznate kao izbirljive. Neka mačka jede isključivo jednu vrstu granula, druga samo mokru hranu, treća samo tunjevinu. Promena ukusa može da pomogne da se mačka ne zasiti, ali previše česte promene mogu da izazovu probavne smetnje. Ako mačka odbija hranu duže od jednog dana, to može da bude ozbiljan znak i zahteva veterinarsku pažnju.

Kod mačaka treba izbegavati mleko i mlečne proizvode ako izazivaju proliv, jer mnoge odrasle mačke ne podnose laktozu. Jogurt može da se da u malim količinama ako ne izaziva probleme. Svinjetina se često izbegava, a riba ne bi trebalo da bude svakodnevna. Mačke mogu da jedu kuvano meso, ali začini, so i luk nikako nisu dozvoljeni.

Omiljeni obroci ljubimaca: šta se najčešće pojavljuje

Među psima su najčešći omiljeni obroci piletina, junetina, jagnjetina, meso iz konzerve, kosti za žvakanje i povremeni domaći obrok. Neki psi obožavaju povrće, jabuke, kruške, šargarepu, pa čak i krompir u malim količinama. Drugi neće da jedu ništa osim granula, a treći jedu sve što im se nađe pred njihovim nosem.

Kod mačaka su omiljeni obroci mokra hrana sa tunjevinom, piletina, losos, pasteta i granule sa intenzivnim mirisom. Neke mačke vole da jedu iz ruke, neke samo iz činije, a neke će da čekaju da im se obrok posluži u tačno određeno vreme. Mačke često razviju naviku da jedu istu hranu svakog dana, ali im povremena promena ukusa može da prijati.

Ptice su često izbirljive oko zrnevlja. Proso, ovas, suncokret i razne mešavine mogu da budu omiljene, dok se neke vrste zrnevlja stalno ostavljaju po strani. Papagaji mogu da vole voće, zeleniš, šargarepu, pa čak i male količine mineralnih dodataka. Kornjače imaju specifične potrebe i često najbolje reaguju na hranu namenjenu njihovoj vrsti.

Bez obzira na vrstu ljubimca, omiljeni obrok ne sme da bude jedini kriterijum. Ukus je važan, ali zdravlje je važnije. Ako ljubimac obožava nešto što mu šteti, vlasnik mora da bude odgovoran i ograniči tu hranu.

Gde vlasnici najčešće kupuju hranu za ljubimce

Mesta kupovine mogu da se podele na nekoliko kategorija: veliki specijalizovani pet šopovi, male lokalne prodavnice, pijace, hipermarketi, veterinarske ambulante i online prodaja. Svako mesto ima prednosti i mane.

Veliki pet šopovi obično imaju širok izbor, akcije, veća pakovanja i mogućnost kupovine na merenje. Cene su često niže nego u malim prodavnicama, posebno kada se kupuju veliki džakovi. Prednost je i stručno osoblje koje može da pomogne pri izboru, mada kvalitet saveta može da varira.

Male lokalne prodavnice mogu da budu praktične jer su blizu i često imaju osnovne proizvode. Cena je obično viša, ali se može desiti da prodavac dobro poznaje potrebe redovnih kupaca. Neki vlasnici kupuju kod komšinice na pijaci, gde mogu da dobiju domaće meso, iznutrice ili povrće za pripremu obroka.

Hipermarketi povremeno imaju povoljne akcije i veća pakovanja. Međutim, izbor specijalizovane hrane je često manji, a proizvodi mogu da budu više komercijalni nego što je potrebno. Za osnovne potrebe to može da bude dovoljno, ali za osetljive ljubimce često nije najbolje rešenje.

Online kupovina je sve popularnija jer nudi dostupnost, poređenje cena i dostavu. Prednost je i to što se lako prate akcije i naručuju veće količine. Mane su nemogućnost da se proizvod vidi uživo, troškovi dostave i rok trajanja.

Kada se bira mesto kupovine, treba obratiti pažnju na svežinu, rok trajanja, uslove skladištenja i cenu po kilogramu. Ponekad je jeftinije kupiti veće pakovanje, ali samo ako ljubimac tu hranu zaista jede i ako može da se potroši pre isteka roka. Kupovina na merenje može da bude dobra za male ljubimce ili za probu nove hrane.

Koliko zaista košta ishrana ljubimaca

Trošak ishrane zavisi od vrste i veličine ljubimca, kvaliteta hrane i načina pripreme. Mali pas ili mačka mogu da troše manje, dok veliki pas može da pojede značajnu količinu hrane mesečno. Kvalitetna hrana je skuplja, ali se često troši u manjim količinama jer je hranljivija.

Domaća priprema može da bude jeftinija ako se koriste osnovne namirnice: piletina, junetina, pirinač, palenta, šargarepa i povrće. Međutim, potrebno je vreme za kuvanje, pakovanje i zamrzavanje. Ako se domaći obrok priprema u velikim količinama i zamrzava u porcijama, može da bude praktično i ekonomično.

Kod pasa i mačaka često se javlja problem preteranog hranjenja. Vlasnici daju dodatke, poslastice i ostatke sa stola, pa dnevni unos kalorija postaje veći nego što je potrebno. To dovodi do gojaznosti, problema sa zubima, dijabetesa i opterećenja zglobova. Zato je merenje obroka važno, čak i kada se hrana daje iz ljubavi.

Namirnice koje treba izbegavati

Postoje namirnice koje su za ljude bezbedne, ali za ljubimce mogu da budu veoma opasne. Čokolada, kafa, čaj, alkohol, kofein i proizvodi koji ih sadrže mogu da izazovu ozbiljne simptome, pa i smrt. Luk, beli luk, praziluk i slično povrće mogu da oštete crvena krvna zrnca i izazovu anemiju.

Grožđe i suvo grožđe mogu da oštete bubrege. Avokado, makadamija orasi i neke druge namirnice takođe mogu da budu toksične. Kosti, posebno kuvane pileće i riblje, mogu da izazovu povrede probavnog sistema. Previše soli, šećera, začina i masnoće nikako nije dobro.

Kod mačaka treba izbegavati mleko ako izaziva proliv, svinjetinu, luk, čokoladu i previše ribe. Kod pasa treba izbegavati čokoladu, kafu, alkohol, grožđe, suvo grožđe, luk, beli luk, testo, kvasac i velike količine iznutrica. Kod ptica i kornjača treba birati hranu namenjenu njihovoj vrsti, bez ljudskih začina i prerađevina.

Ostaci sa stola ne bi trebalo da čine više od deset procenata dnevne ishrane. Ako se daju, treba ih pripremiti bez soli, luka, začina i masnoće. Meso treba da bude bez kostiju, a povrće dobro oprano i skuvano. Slatkiši, kolači, peciva i grickalice nisu hrana za ljubimce.

Znaci da hrana ne odgovara ljubimcu

Organizam ljubimca često jasno pokazuje kada mu nešto ne prija. Povraćanje, proliv, zatvor, gasovi, nadutost, svrab, perutanje, opadanje dlake, promene u ponašanju i odbijanje hrane mogu da budu znak da hrana nije odgovarajuća. Ponekad su simptomi blagi i prolaze sami, ali ako se ponavljaju, potrebno je obratiti se veterinaru.

Alergije na hranu nisu retke. Mogu da se jave kao kožne promene, crvenilo, svrab ili probavne smetnje. U takvim slučajevima često pomaže eliminaciona dijeta, odnosno privremeno izbacivanje sumnjivih sastojaka. Promena hrane treba da bude postepena i pažljivo praćena.

Kvalitet stolice je jedan od najboljih pokazatelja. Ako je stolica formirana, tamna i redovna, verovatno je ishrana u redu. Ako je retka, svetla, sluzava ili neprijatnog mirisa, treba preispitati sastav obroka. Isto važi i za dlaku: sjajna dlaka obično znači dobru ishranu, dok suva i lomljiva dlaka može da ukaže na nedostatak hranljivih materija.

Praktični saveti za bolju ishranu

Prvo, uvek obezbedite svežu vodu. Voda je često zanemarena, a veoma je važna za bubrege, probavu i opšte zdravlje. Mačke posebno treba podsticati da piju, pa mokra hrana i fontane za vodu mogu da pomognu.

Drugo, merite obroke. Slobodno hranjenje može da dovede do gojaznosti, posebno kod sterilisanih ljubimaca. Ako ljubimac stalno ima punu činiju, teško je pratiti koliko zaista pojede. Redovni obroci u isto vreme pomažu u stvaranju rutine.

Treće, poslastice treba ograničiti. One mogu da budu korisne za nagradu i trening, ali ne smeju da zamene glavni obrok. Ako se daju, treba ih odbiti od dnevne količine hrane. Voće i povrće mogu da budu zdrava poslastica, ali i tu treba biti umeren.

Četvrto, ne menjajte hranu prečesto bez razloga. Ako ljubimac dobro podnosi određenu hranu, nema potrebe da se stalno eksperimentiše. Promena je opravdana kada se javi zdravstveni problem, kada hrana više nije dostupna ili kada ljubimac odbija obrok duže vreme.

Peto, pratite reakcije. Vodite beleške o tome šta ljubimac jede, koliko jede i kako reaguje. To može da pomogne veterinaru da brže utvrdi uzrok problema. Ako se javi alergija ili netolerancija, biće lakše pronaći krivca.

Česta pitanja o ishrani ljubimaca

Da li psi smeju da jedu krompir?

Krompir nije toksičan kao luk ili čokolada, ali ga psi često ne vare najbolje. Kuvan, oljušten i u malim količinama može da prođe, ali ne treba da bude osnova ishrane. Pržen, začinjen ili sirov krompir nije dobar izbor. Ako pas ima osetljiv stomak, bolje ga je izbegavati.

Da li mačke smeju da piju mleko?

Mnoge odrasle mačke ne podnose laktozu, pa mleko može da izazove proliv i gasove. Ako mačka dobro reaguje, mala količina može da bude u redu, ali je bolje koristiti proizvode bez laktoze ili jogurt u malim količinama. Voda je najbolji izvor tečnosti.

Da li je sirovo meso bezbedno?

Sirovo meso može da bude deo ishrane, ali nosi rizik od bakterija i parazita. Ako se daje, mora biti sveže, higijenski pripremljeno i namenjeno ljudskoj upotrebi. Kod pasa sa oslabljenim imunitetom, štenaca, starijih pasa i mačaka, oprez je veći. Najbolje je posavetovati se sa veterinarom.

Koliko često treba menjati hranu?

Hranu ne treba menjati bez potrebe. Ako ljubimac dobro napreduje, ima sjajnu dlaku, stabilnu stolicu i energiju, nema razloga za promenu. Kada se menja, to treba činiti postepeno tokom nekoliko dana. Nagla promena može da izazove probavne smetnje.

Da li su kosti dobre za pse?

Sirove kosti mogu da pomognu u čišćenju zuba, ali i one nose rizik. Kuvane kosti su opasne jer mogu da se cepaju. Pileće i riblje kosti nikako ne treba davati. Ako pas ima osetljiv stomak, bolje je koristiti specijalizovane poslastice za žvakanje.

Kako uskladiti želje vlasnika i potrebe ljubimca

Vlasnici često žele da obraduju ljubimca hranom. To je prirodno, ali ljubav se ne pokazuje samo hranom. Maženje, igra, šetnja i kvalitetno provedeno vreme često su važniji od dodatnog zalogaja. Ako se hrana koristi kao nagrada, treba je birati mudro i davati u malim količinama.

Najbolji pristup je balans. Kvalitetna osnovna hrana, povremeni domaći obrok, kontrolisane poslastice i dovoljno vode. Povremeno može da se dâ nešto što ljubimac obožava, ali to ne sme da postane pravilo. Ishrana treba da bude stabilna, a ne serija ekstrema.

Ako ljubimac ima zdravstveni problem, ishrana može da bude deo terapije. Postoje specijalizovane hrane za bubrege, srce, probavu, kožu, zube i druge potrebe. One se daju po preporuci veterinara i ne bi trebalo da se kombinuju sa drugim obrocima bez stručnog saveta.

Zaključak

Pitanje koju hranu dajete ljubimcima i gde je najčešće kupujete nema jedinstven odgovor. Neko kupuje u velikim pet šopovima, neko u lokalnim prodavnicama, neko na pijaci, a neko priprema obroke kod kuće. Neko daje granule, neko mokru hranu, neko kombinuje. Važno je da izbor bude zasnovan na potrebama ljubimca, a ne samo na ceni ili navici.

Omiljeni obrok može da bude koristan putokaz, ali ne i jedini kriterijum. Ako pas obožava jagnjetinu, a mačka tunjevinu, to može da pomogne da se obrok prihvati. Ipak, zdravlje, probava, dlaka, zubi i energija govore više od trenutnog zadovoljstva. Umerenost, kvalitet i redovno praćenje stanja najbolji su saveznici u ishrani ljubimaca.

Na kraju, svaki ljubimac je individua. Ono što odgovara jednom psu ili mački ne mora da odgovara drugom. Zato treba posmatrati, prilagođavati i po potrebi se obratiti veterinaru. Dobra ishrana nije samo hrana u činiji - ona je deo brige, odgovornosti i svakodnevne pažnje prema životinji koja zavisi od svog vlasnika.